Međugeneracijska napetost i sukobi tradicionalnih i suvremenih vrijednosti

Feljton Kazališni amaterizam: Pučke komedije Tončija Surjana Trofe: Nadalina i drugi dio drame Diletanti (2. dio)

• NADALINA
  
  Surjan je napisao taj komad inspiriran lokalnim događajem iz osamdesetih godina 20. stoljeća. Naime, dvije obitelji koje su dijelile zajedničko dvorište su se posvadile, a sukob je kulminirao svađom oko stupa za vješanje rublja. Tekst je kasnije doradio Ivo Cetinić Paron.

  

  Ukratko, Nadalina je kći majke Zagorke Nade i oca Kreše, a inženjer Marinko je sin Zvone i Cvite. Nadalina i Marinko su zaljubljeni ali im roditelji, pogotovo majke, brane da se viđaju jer su njih dvije u stalnoj zavadi i zapravo se ne podnose. U jednom trenutku se i očevi ozbiljnije posvade. Usprkos svemu Nadalina i Marinko se tajno viđaju te Nadalina ostane trudna s blizancima. Na kraju drame par obznani svoju ljubav roditeljima te se oni onda i pomire. Susjede Marijeta i Alviza funkcioniraju kao komični likovi, promatračice i komentatorice cijele situacije. Alviza usput ljubuje s Nadalininim djedom Perom (koji slabo čuje te nastaju smiješni nesporazumi) pa i njih dvoje na kraju budu sretan par. Marijeta se pak stalno sukobljava s Jerom Hrstulom, starim momkom koji je inatljiv i pomalo prgav, ali se u završnici i oni pomire. 

  Likovi ove komedije na velolučkom dijalektu (iako je prisutan i kajkavski Zagorke Nade) su pučani, stanovnici Vela Luke, a tema sukoba dvije lokalne obitelji koje onda ometaju ljubav dvoje mladih nije neobična za manje sredine, a slavnom ju je učinio, naravno, Shakespeare. Kako komedija ne može završiti tužno, obitelji se mire, a mladi se mogu slobodno voljeti i zasnovati obitelj.

  U komediji se može primijetiti izvjesna napetost između mladih generacija koje gaje suvremene vrednote i starijih koji prianjaju uz tradicionalne. Stariji zamjeraju mladima lijenost i ne sviđa im se glazba koju slušaju. Ipak, osamdesetih godina kada se ovaj komad događa napetost između tradicionalnog i suvremenog nije bila još toliko izražena koliko jest u Surjanovim komadima koji se događaju u sadašnje vrijeme. Stari kukaju kako je u njihovoj mladosti sve bilo drugačije i bolje. Mladi su se i zabavljali i lijepo pjevali, ali je bilo i pristojnosti kao i poštovanja prema starijima.

  

  Ipak, napetost između različitih vrednota ovdje nije izvor dramskog sukoba. To je međususjedska svađa. Zavada i razdor među ljudima spada među one situacije koje pučki pisac nipošto ne smatra idealom. Poželjni su složni i dobri međuljudski odnosi. Komedija završava uspostavom reda jer se svi zavađeni mire i nastupa čista harmonija. Svađa i razdor koji su itekako prisutni u piščevoj sredini, prokazane su kao nešto čega bi se ljudi trebali kloniti. Zapravo ih se kritiziraju da bi se publiku poučilo kako bi se trebala ponašati.

  Ova komedija se obraća jednoj sasvim određenoj zajednici, no njezina tema i poruka je zapravo univerzalna. Ona se zasniva na totalitetu životnoga iskustva, znanja i informacija kojima raspolažu ljudi u Veloj Luci. Tako se spominju pjevači Oliver i Tereza te tada aktualna Jadranska magistrala. Likovi su tipični stanovnici Vela Luke toga doba. Tvornički radnici, poljodjelci, mladi ljudi koji polako prihvaćaju suvremene običaje i navade, stari momci-svađalice, starije žene koje vole komentirati sve što se događa u susjedstvu. Ne može se reći da su neki od njih posebno dobri, a drugi posve loši. Uglavnom se ponašaju ružno, ali će na kraju komada nastupiti promjena. Tada izmireni likovi svi pjevaju pjesmu Nadalina što je česta pojava u pučkom igrokazu.

  © Ozana Iveković, KAZALIŠTE.hr, 22. prosinca 2022.

  

  Feljton Kazališni amaterizam sufinanciran je sredstvima Fonda za pluralizam Agencije za elektroničke medije

  
  

  
  D I L E T A N T
  Pučka komedija autora Tončija Surjana Trofe (2. dio)
  Vela Luka, 2010.

  20.

  MARA:   Inspektore, a jeste li vi oženjeni?
  INSPEKTOR:  Nisam gospođo, a zašto me to pitate.
  MARA:   Onako usput. (okrene se Petri) Petra jan mislin da bi ti ovi....
  PETRA:  Muči baba sada, jer zna što misliš reć.
  INSPEKTOR:   Nego da ja nastavim. (govori Matetu)  Kod tog Privarančeca smo pronašli neke pakete. U jednom je bila riba, nešto eura, maslinovo ulje i vaša adresa, je li to slučajno vaš paket?
  MATE:   Ma kakvi gospodine inspektore, ni vam, ovi, nije vam to moje. Niman jan ni uja ni ribe, pitajte odeka suside.
  MARA:   To vam je istina, nima van un ni stablo masline, ni mriže, .. ali uja i ribe,  e tega ima kolikogod hoćete i kad hoćete.
  INSPEKTOR:  Kako to ?
  MARA: Neznan vam jan tu matematiku, ali govori se da položaj čini prilike.
  MATE:  Jan radin u kancelariji, a doma se bavim turizmu, i to van je sve. Ko zna koji je švercer napisa moju adresu na ti paket.
  INSPEKTOR:   (zapisuje) Ispitanik odriče svaku povezanost...
  ANA:   Ma koji je to gad učini. Vajalo bi ga odmah tužit.  (povremeno se maše mahalicom od nervoze)
  MARA:   I zatvorit, i njega i ženu mu, ne samo tužit.
  INSPEKTOR:   Evo zapisao sam vašu izjavu. U jednoj vašoj banci prijavljeni su neki zaposlenici zbog krivotvorenih dokumenata, znate li nešto o tome. 
  MATE:  Ne, niman van ja pojma. Di bi jan tako što zna. Ma je li vam jan sličin na takega čovika, ovi takvog čovjeka.
  INSPEKTOR:  Ne sliči na čovjeka, .. evo zapisao sam i tu vašu izjavu.
  MARA:  Un vam najviše sliči na pinokijota.

  21.

  INSPEKTOR: To bi bilo sve za ovaj put. Ako bude još nešto, posjetiti će vas naše službe. Hvala vam lijepa na strpljenju.
  MARA:  Gospodin inspektor, nemojte poćat, ostanite s nama, imamo večeras jednu proslavu. (Mate i Ana prijete rukama prema Mari da ne vidi inspektor)
  INSPEKTOR: Hvala vam lijepa na pozivu, ali sam na dužnosti i imam puno posla, morao bi sada poći.
  MARA:  Petra, hodi tin isprati inspektora, da se ne izgubi i ukaži mu di je ulaz Ani u kuću.
  ANA:   A što un mora znat, di je ulaz u moju kuću?
  MARA:    Kad drugi put dojde po vas, da ne falije ulist, da ne ulize u kojega poštenega.
  PETRA:   Inspektore jan ću vas ispratiti do auta.
  INSPEKTOR:  Bit će mi zadovoljstvo gospođice, da me vi ispratite,.. doviđenja svima.   (Petra i inspektor odlaze)
  MARA:   Doviđenja i vratite se opet.
  MATE:  Što to govoriš Mare, lipo je reka da ima posla i da mora poćat. Pusti čovika neka greća, što si tako navalila, ... ostanite, vratite se opet, .. kako da ga poznaš. 
  JURE:   Mate, a što je hoti ovi inspektor od tebe, nisan ga dobro razumi?
  MATE:   (malo nervozno)  Ništa, ništa bitno, ono što ga je zanimalo jan sam mu to objasni, i sad je sve u redu.
  JURE:   Nego, moga biš mi sad reć, kako ćemo rješit oni moj problem s građevinsku dozvolu i ono za kredit...
  MATE:   Koji problem, koja građevinska, koji kredit ?
  JURE:    Bome, jesi li mi reka danas, da ćeš mi to objasnit i riješit.
  MATE:   Nisa ti jan to tako reka. Ti si gluh isto ki Mara, pa ne čuješ točno što se reče.

  22.

  JURE:    Kako nisi i još si reka da to ni zaništa.
  MARA:  Jan misli da bi bilo dobro, kad bi se vrati oni iz policije.
  MATE:   Ma što to govoriš, tin propija hoćeš da me zatvoru ..
  MARA:   A pa što malo. U Remetincu ti je i onako mujte hrana.
  JURE:   I meni se čini, da bi bilo puno boje za tebe, da je inspektor osta odeka s nama.
  MATE:   A što bi to bilo boje za mene?
  JURE:    Viš, inspektor bi s nama svima štogod izi i popi, bi bi zadovojan, nasmija bi se, bilo bi mu lipo i tako te nebi prijavi.
  MATE:   (lupi se rukom po čelu)  Kako san to zaboravi, imaš pravo. Nisi ti tako smotan, kako sam jan misli. Hoćemo ga poć zazvat.
  MARA:   Ne moraš ga ti zvat. Doć će un sam po tebe za štogod doba. (dolazi Petra)   Petra što je reka inspektor.
  PETRA:   Bi je zadovojan s razgovoru i reka mi je da će opet doć.
  MARA:   Je li čuješ Mate, i neće un doć zaništa, vidit ćeš. 
  ANA:   (govori Matetu)   Ona će nas učvarat s ovo jezičine. Imat ćemo nevoje, vidit ćeš. (dolazi Stipe i nosi pitar s cvijećem koje ga zaklanja)
  STIPE:    Dobra večer judi, evo i mene i jan san doša na proslavu.
  MARA:   A koji je sad opet ovo?
  STIPE:    Jan sa, Stipe, oli me ne vidite. (okreće se da ga vide i još drži pitar) Ovo san doni cviće za Petru i odeka za u dvor.
  PETRA:   Bit ćeš se vas račepi to nosit. Stavi to ovamo, odeka, (pokazuje gdje) 
  STIPE:    (Stipe spušta pitar) Uh, mogu ti reć da piza kako olovo, ali ništa mi nin teško kad je za te.
  MATE:   Aaa,.. ovo je puno veći boket nego što ga je jutros doni Mirko. Bravo Stipe, pravi si. (pruža mu ruku i tapše ga po ramenu)

  23.

  STIPE:   A da, oli je dohodi oni cvićar. Kakega je un doni.
  MATE:   Eno ga onamo na trpezi.
  STIPE:   Onega malega, reka san ti jan, da me un ne može pobjedit. Ovi će moj cvit narešit ovi dvor, a već je boje i lakše se diše. 
  MARA:  Što si reka komu se to u dvoru slabo piše? (Mate i Ana vrte glavama i pokazuju na Maru)
  STIPE:    (govori Petri)  Doša san vidit jesi li štogod promislila.
  PETRA:  Mislila san, ali posli ću ti reć, sad nas je puno...
  STIPE:   A zašto posli, baš sam kurijozan, što ćemo čekat..
  MIRKO:  (dolazi i nosi sadnicu vinove loze)  Dobra večer judi, doša sam i jan na proslavu.
  ANA:   Mirko, a što ti je to u ruci.
  MIRKO:   Ovo je sadnica od loze za u ovi dvor, da bude više hlada.
  STIPE:    Pa si to doni, e ovo čudo još nisa vidi.
  MIRKO:  Kad biš tin u životu štogod malo pročita, zna biš, da je vinova loza jedna od najstarijih i najvažnijih kultura i da je ima po cilin svitu.
  MARA:    A je li to bila oli črna?
  MIRKO:  Ova se loza ne polije, a ima lipo bilo grozje, kako što je Petra. Zato san je i doni.
  ANA:   (govori Stipetu)  Viš kako un toliko tega zna, a tin što tin znaš.
  STIPE:    Jan, sad ću i jan vama ništo reć. Je li znate da je u nas loza toliko važna, da su je stavili odiznazada na kovanicu od dvi lipe.
  MIRKO:   Od iznazada na dvi lipe, to nisan nikad vidi.
  STIPE:    ( govori Mirku)  Jer nimaš pojma. Pogledaj neznalico, pa ćeš vidit. I što si doša odeka večeras, oli nisi moga poć digod na drugo misto.
  PETRA:   Samo se nemojte svajat, do sad je sve bilo dobro.

  24.

  MIRKO:  (Prilazi Petri) Evo ti ova sadnica, pa je možemo zajedno usadit.
  MARA:  Nemojte samo falit bužu.
  PETRA:  Znaš da nikad nisa usadila lozu.
  MIRKO:  Sve ću te jan naučit i ukazat kad budeš s menu.
  STIPE:  Tin ćeš je naučit, tako žvelat.
  JURE:   Petra danu dojdi. (rukom pozove Petru na rub pozornice prema publici) 
  PETRA:   Evo me, što si mi hoti reć. (u ruci drži lozu)
  JURE:   Reci mi, što je ovo, i što činu ova dva maška odeka večeras. (pokazuje na Stipeta i Mirka)
  PETRA:   Ćaja što ću jan, nisan ih jan zvala, sami su došli, vidi si i sam.
  JURE:   Odluči se brzo za jednega oli nijednega.  Ako ovo bude potrajalo koji dan, izbatat će nam sve okolo kuće i napunit će nam dvor svega i svačega.
  PETRA:   Imaš pravo, odlučit ću se još večeras.
  JURE:   Ala, a sad, lipo hodi najdi didu i zovi ga da dojde.
  PETRA:    ( Pere dolazi na vrata ) Dojdi, dida čekamo te.
  PERE:   Evo me judi, doša san.   (zastane i gleda)  Ma, viš koliko vas je.    
  NADA:   (Nada  ga pridrži i prati) Pazi, pomalo. Sedi, nemoj past. 
  JURE:    Danas smo se skupili, jer je mojemu ocu Peretu rojendan. Danas mu je točno sto godišć.
  ANA:   Sto godišć, to je cilo stoljeće.
  PETRA:   (Započne pjevat a ostali prihvate)  Sretan ti rođendan, sretan rođendan, sretan ti Pere rođendan... (kad pjesma završi svi plješću)
  PERE:    Fala vam judi svima. Da znate kako je brzo prošlo ovih sto godišć. Čini mi se kako da sam se učera rodi. A koliko se tega u ovi mistu dogodilo u pasanih sto godišć.

  25.

  STIPE:   A, mogli bi te nam sad štogod i ispričat.
  MARA:   Pere, ispripovidi ono, di si se rodi i kako su ti dali nadimak.
  PERE:    Oli to neznate, ma ne viruji.
  STIPE:    Jan, bome ne znan.
  MIRKO:   Ne znan ni jan.
  PERE:    Sad ću vam undar ispripovidit.
  (Jure donosi stolice koje fale. Prva sede Petra, Mirko tik do nje, a Ana s druge strane. Kad to vidio Stipe uzme stolicu i sjede iza Ane , gurne glavu između Ane i Petre i kesi se Ani.  Ana okrene glavu na drugu stranu, a on se postavi tamo i ponovo kesi)
  ANA:   Ma Stipe, koji ti je vrag,  što si doša odeka.
  STIPE:   Sela si na šporku katridu, a jan san ti doni čistu. (primiče svoju stolicu)
  ANA:    ( ustane i gleda stolicu) Oli jesan.
  STIPE:    (sjedne na njenu stolicu bliže Petri )  Jeste, a sad san jan. Tu van je čista.
  ANA:     Cili dan po radi tebe i ovega odeka kukumara moran hodit tamo i ovamo. (dok govori nervozno šeta sa stolicom u ruci)  
  PETRA:  ( Stipe i Mirko su se zbili uz Petru) Malo se maknite, ne morate sest tako blizu, ne mogu disat od vas dvojice.
  STIPE: (ustane)Mirko ču si je, makni se malo tamo. Prilipi si se tun kako krpej.
  MIRKO:  A tin si dosadan, kako ona velika zelena muha zujara.  
  PETRA:  (obojica se samo malo odmaknu od Petre) Tako, sad mi je malo lakše.
  PERE: (Nastavlja priču)  Ovako van je to bilo. Rodi sam se točno prin sto godišć…
  ANA:   Bome to znamo, zato smo se i skupili.
  PERE:   Je li znate da većina čejadi u nas ima nadimak.
  MARA:  Bome, niki se jadno grubo jidu kad in ga spomeneš.
  STIPE:   Jan znan da Mateta zovu lapis, Jureta dobri, Maru vražja, Mirkota cviće...

  26.

  MIRKO:  A tebe zovu Stipe hvastalina,...
  PERE:    Eto, jeste li čuli. Samo, te nadimke čejad dobiju za života, a jan san moj dobi, ipunto onega momenta kad san se rodi.
  STIPE:   A kako to, je li to po ocu, oli po didi.
  PERE:    Ni po jednemu ni po drugemu, slušajte.  (svi slušaju)  Moja pokojna mat je bila noseća.
  STIPE:    S kin,  je li s tebun ?
  PERE:     Što je tebi, bila je noseća s moji pokojni ocu, a jan san bi unutra u trbuhu.
  MATE:    Kako bi drugačije mogla rodit, ako nin bila noseća.
  MARA:    Čula san jan, da se danas svašta može.
  MATE:    Tin inače dobro čuješ, .. pa ni čudo što tako govoriš.
  PERE:     (tuče s štapom da ih umiri) Hoćete da van ispričan kako san se rodi oli ne ?
  MATE:    A kako se čovik može rodit, samo na jedan način.
  MARA:   Najvažnije ti je raširit noge, brez tega se ne možeš rodit.
  ANA:      Tin si jih znala raširit kad si bila mlaja.  (Mara rukom prijeti Ani)
  STIPE:   To van je bilo prin, danas ima puno drugih načini.
  MIRKO:   I više se dica ne moraju činit po starinski.
  MARA:    Johi meni, a da kako to.
  STIPE:    Najprvo, ne mora te rodit tvoja mat, može te rodit kogod drugi. A možu te i klonirat, .. pa ispadeš isti kaki si sad, samo puno mlaji.
  MARA:   Jan bi undar klonirala Anu, ..ali ono izjutra, tadar je najboja
  MIRKO:   A, je li te može učinit i drugi otac.
   PERE:    Da je li može. Tega je bilo uvik, pa će bit i daje.

  27.

  MARA:   (prema publici) Ima ih odeka i večeras, što jedva čekaju, da komugod štogod takega učinu.
  PERE:    Soma, te večeri, kad san se rodi, prvi put se u mistu, davala jedna predstava.
  STIPE:    Koja je to bila predstava?
  PERE:    Bome zvala se je, Začarani ormar.
  STIPE:   Zna, zna. To je ono, kad ulizeš u ti ormar,  sve ti se želje ostvaru.
  MIRKO:   A kad izajdeš iz tega ormara, opet si tukac,.. kako i pri nego što si uliza.
  STIPE:     Ako ćapaš žlepu, vidit ćeš svo cviće ovega svita.. (skoči iz stolice i pokuša udarit Mirka. Petra ga zaustavi)
  PETRA:    Što je vama dvojici, budite mirni, sedi tamo i slušaj didu.
  STIPE:      Dobro, .. a di je bila ta predstava.
  PERE:      To je bilo u dvorani u kući pokojnega Padovana.
  MARA:    U Sokolani.
  STIPE:     To je ona kuća što je danas zovu propuh, nima ni punistra ni vrati ni krova.
  PERE:     E ta. Došlo je puno svita. Sve je bilo krcato. Glumili su niki Lučani. To je bila jadno smišna predstava, pa su se svi smijali do suza, a i moja pokojna mat.
  MATE:    A kako tin znaš, da su se svi smijali ?
  PERE:      Da kako, ču san.  Bome bi san i ja tamo, samo materi u trbuhu. A kako se mat smijala, tako joj se tresa i trbuh.
  STIPE:     I ti se sjećaš da si se tresa u trbuhu.
  PERE:      Moj bože, kako ne. I priko tega svega, mater je ćapalo rajanje, .. i najprvo joj je pukla voda...
  STIPE:     Oli voda može puknut?

  28.

  ANA:     Muči, to se tako reče.
  PERE:      I tako san se jan rodi, a sva srića i babica je bila tamo.
  STIPE:     A zašto ti je mat, s tako veliki trbuhu, išla na tu smišnu predstavu.
  PERE:      Tadar je svak hodi to gledat, a bilo je puno više nosećih nego danas.
  ANA:     Kako to, zašto?
  MARA:    Ni bilo televizije, ni struje. Noć je bila dužja, pa su je morali kakogod skratit.
  MATE:     To znači da su se tadar više onidili nego danas..
  PERE:      Da više, a što to govoriš. Igrali su po dvi-tri utakmice na noć.
  MARA:    Bome pokojna Cesarka je rodila 21 dite.
  STIPE:    Znaš da su ti frajali.
  PERE:     Prin smo uživali kad nin bilo struje, a danas svi odmah gulu vlase, što ne možu gledat televiziju i one druge škatule.
  PETRA:  Kompjutere dida, i mobitele.
  NADA:   Mlaji svit danas ima drgačije navike, ležu ujutro u 4-5 uri i kad će činit dicu.
  JURE:    Znači ćaja tin si se rodi priko predstave.
  PERE:      E,.. i odma su mi čejad tu večer dali nadimak. Još nisa ima ime,  a tu su me prozvali .. diletant.
  STIPE:     A zašto,.. diletant?
  PERE:     Zato što oni, što su glumili, su se u to doba zvali diletanti.
  Tako su i meni to petali.
  STIPE:   To znači da se u luci glumi već sto godišć?
  PERE:    I više, ali to je tadar bila organizirana predstava.
  MIRKO:  Ja zna niku čejad u ovi mistu, što po cili dan hvastaju i glumu.

  29.

  STIPE:   Ako ti se digni, (ustaje)  izgledat ćeš kako cviće kojega su zalivali pasi.
  PETRA:  (stane između njih)  Smirite se vas dva,  što van je.
  MARA:  Lupila in je dovnja u gornju, eto što in je...   Pere, ja misli, to što si se rodi u smihu, da si zato i doživi sto godišć.
  PERE:    Tako je, imaš pravo. Zato se judi smijite i volite, pa ćete i vin živit kako i jan.
  INSPEKTOR:  (dolazi inspektori )  Dobra večer, evo pozvali ste me i došao sam. Pridružujem se čestitkama. Dida sretan vam stoti rođendan i da ih još puno proslavite u zdravlju i veselju. 
  PERE:    Fala ti sinko, neka te ne poznaji, a koji si tin?
  INSPEKTOR:  Ja sam Skok, inspektor Skok iz Zagreba.(govori svima) Nadam se da vam ne smeta što sam ponovo došao?
  MARA:   Baš nam je drago što ste došli, gospodin inspektor. A naročito Ani i Matetu,  je li da vam je drago što je doša inspektor.
  ANA:  Ije, drago nam je, kako ni, baš nan je drago.
  MATE: Da nin doša, mi bi mo ga bili išli zvat da dojde, ovi pozvati da dođe.
  INSPEKTOR:  Drago mi je to čut. Znate, ja sam nakon onog razgovora danas, razmišljao, .. i sada sam došao, po jednu osobu iz ovog dvorišta. (Svi se uozbilje, a Mate se odmah sakrije iza Ane)
  MARA:  Jeste li to došli po mene?
  INSPEKTOR:   Ne, ne po vas gospođo, samo vi mirno sjedite...
  STIPE:   A po mene?
  INSPEKTOR:   Ni po tebe.
  ANA:   (uznemirena, ustane) Johi meni, a da po koga ste to došli ?
  INSPEKTOR:   Samo vi sjedite. Došao sam po ..  Petru. 
  STIPE:   Po Petru ? (skoči)  Ne damo Petru.

  30.

  MIRKO:   Ako bude potriba jan ću poć u zatvor umisto nje.
  STIPE:   Hodi, hodi, moga si i prin.
  NADA:    (plače) Johi meni Petra moja, što si učinila.
  ANA:    (plače i ona) Bidni mi, što se ovo dogodilo, što je ovi Skok doša, što nas ni pusti na miru.
  INSPEKTOR:   Ma što je vama ljudi, .. stanite, smirite se. Čekajte da vam objasnim. Ja večeras nisam u službi. Danas kad sam bio ovdje, prvi put sam vidio i uživo razgovarao s Petrom, ali mi se znamo preko fejsboka.
  MARA:   Priko čega.
  PETRA:   Priko interneta, baba, mi se dopisujemo priko interneta.
  MARA:   A,.. tako..(okrene se prema publici)  Pojma niman.
  INSPEKTOR:  Mi se već dugo poznamo preko interneta. Danas kad smo se sreli u živo i zajedno prošetali shvatili smo da smo zaljubljeni jedno u drugo. I zbog toga sam večeras došao.
  NADA:   Petra moja je li to istina? 
  JURE:    Judi moji je li to moguće?
  PETRA:   Maja, ćaja, baba, dida, kako što vidite, jan sam se odlučila. 
  NADA:   Jure moj, je li čuješ, je li vidiš ovo? 
  JURE:   Ma čuji, nisa gluh, a ni slip, ali san kriv. Jan san joj reka da se večeras mora odlučit za kogagod.
  PETRA:    Jan san te kako prava ćer i poslušala
  NADA:   Evala ti undar, da si konačno došla pameti. Što ti govoriš Jure?
  JURE:   Ako si tin ćerce zadovojna i ako ćemo se tako riješit ovih muntuni iz dvora, meni je odmah lakše.
  MARA:   (zadovoljno) Bravo srićo moja. Unučice moja. Zlato babino. Najvažnije je da nećeš ostat u ledini.

  31.

  JURE:     Judi unutra van je za jist i pit, može te se slobodno poslužit.
  PERE:   Ma, nisan van ispripovidi, kako san se ženi kad san bi mlad.
  MARA:   To ćemo čut drugi put, sad vaja štogod izist i popit.
  (Svi odlaze i uzimaju stolice, Mirko i Stipe ostaju)
  PERE:    Imaš pravo, osušila su mi se justa. Nado donesi mi se napit.
  MARA:  (prema publici) Dobro govoru u Nadi je spas. ( odlazi u kuću)
  STIPE:   (ozbiljno i tužno) Mirko, ma reci mi, kako nan se ovo dogodilo. Di smo to falili. Radi čega joj se svidi oni Skok.
  MIRKO:  Neznan, bit će poradi plaće, .. un ima sigurnu državnu plaću. 
  STIPE:     Možda imaš pravo, a kaka su vrimena, un će u nas, imat posla još toliko godišć.  (Nada donosi djedu hrstule i žmul vina)
  MIRKO:   A isto, kad malo boje pogledaš, .. ono je peču mladića, a viš nas.
  STIPE:     Ije, obadva sličimo na bakalar. Jan misli da smo min puno godišć čekali i puno išćali.
  MIRKO:  Puno smo pribirali .. i sad smo ostali bez ništa. Ovo je sve isto kako da mi je cviće pozeblo.
  STIPE:    Jan san puno hvasta, a tin puno filozofiraš o cviću i koja korist od tega. Ovo što se nama dogodilo, to se može dogodit samo smotanima.
  MIRKO:  I diletantima. Najboje da mi gremoća išćat drugu sriću.
  STIPE:   Ako je un moga doć po Petru iz Zagreba, možemo i mi poć išćat po Selima i Zagrebu. (dolazi Mara)
  MIRKO:  Ali se prvo moramo ćapat interneta.
   STIPE:     Homoća odma. 
  MIRKO:   Homoća.  (odlaze u kuću)
  MARA:   ( vrti glavom i govori publici)  Ma viš jih, dobota mi je krivo što više neće dohodit kolo Petre, ali bit će i sutra ponovo žrnala s onu mojun tamo-vamo susidu. (baci prazne boce Ani ispod prozora. Dolaze Mate, Ana, a iza njih Skok i Petra)  

  32.

  ANA:     Jesi li zadovojna Mare? A kako nećeš bit? Udat će ti se unuka, i to ne di bilo. U Zagreb, u metropolu.
  MARA:  A i tin moraš bit zadovojna što ti inspektor ni skupi Mateta. Ali ne boj se, ako ga ni skupi večeras, vratit će se un po njega drugi dan.
  MATE:   Dobota me je maloprin skolpalo. Jedva san preživi. Nemoj Mare opet, kako boga te molin.
  INSPEKTOR:  Ma smirite se, opustite se. Večeras ćemo se veseliti i pjevati.
  MATE:   Kako ću se ja veselit, kad ne znan što će bit s menun sutra.
  INSPEKTOR:  Sutra je novi dan, a što će biti, to ćemo vidjeti sutra.  
  NADA:  Evo ih judi, evo gredu mužikanti, sad će počet prava fešta. (dolaze mužikanti)PERE :  Zna san jan da oni neće potuć.
  MARA:  Judi, sad kad nas je ovoliko, (pokazuje prema publici i prema pozornici) i tamo i ovamo,  sad se možemo svi skupa veselit, zajedno s dramskim amaterima Vele Luke.

  (Mužikanti sviraju „Večeras je naša fešta“, a glumci se poklone publici)

  KRAJ
  
  (pročitajte sljedeći nastavak...)

OSVRTI

• KNJIGE

  Šesta knjiga Snježane Banović - Vila Lutaka bavi se osobnim i profesionalnim biografijama izabranih dramskih, glazbenih, plesnih i filmskih umjetnica.

• ČASOPISI

  Dvobroj Kazališta 97/98 donosi raznovrsnost i širinu umjetničkoga obuhvata i individualnih motrenja aktualnih kazališnih zbivanja.

• mjuzikl

  Redatelj Paolo Tišljarić Čarobnog Frulaša slaže uredno i ritmički izbalansirano, kako ovakva scenska forma i zahtjeva.

• ESEJI

  Prirodnost igre koja uvlači publiku, glumci koji vjeruju u ono što igraju te istaknuta duhovna dimenzija, odlike su baštinskih tekstova i njihovih inscenacija.